U životu uvek stremimo ka boljem. Barem ja tako vidim stvari. Čovekova potreba je da istražuje, da ide napred i da se usavršava. OK, svako pravilo ima svojih izuzetaka, ali ja nemam nameru ovde da o njima pričam.

Očigledno je da ljudi u najvećem broju slučajeva krstare internetom u potrazi za lakom zabavom, senzacijama, čudesnim dogadjajima, igricama, sexom, tračevima  itd.  Dnevna i nedeljna štampa se svode na trač rubrike. Verujem ja da je lakše tako blejati nego čitati nešto smisleno i recimo učiti i saznavati nove stvari. Sadržaji na TV su takodje banalni i često vredjaju IQ prosečnog gradjanina. Problem je što je društvo u celini, pri tom ne mislim samo na ovo naše već globalno svetsko, prilično deterioriralo poslednjih godina. Sistem vrednosti je ozbiljno poremećen. Ljudi bez talenta postaju slavni, ljudi bez morala postaju cenjeni pripadnici društva, primitivci i neobrazovani tipovi a uz to još i lopovi, postaju "biznismeni"... Svi oni su poznate ličnosti i poseduju novac u manjim ili većim količinama.

Takodje, moram da održavam formu jer.... bilo bi baš glupavo da je profesor zardjao i da jedva uspeva da odsvira po nešto na bubnju zar ne?

Uzeti časove bubnjeva ili ne?

Često je mišljenje da je potrebno ići u školu i/ili uzimati časove ako želimo da sviramo neki melodijski instrument kao sto su gitara, klavir, violina, bas gitara itd. Na žalost, mnogo ljudi gleda na bubnjeve kao nešto što nije potrebno učiti. Dovoljno je da uzmemo par palica i da udaramo po bubnjevima.

Pa... ne baš. Da bi postali bolji svirači potrebno je da učimo. Od učitelja bubnjeva, drugih bubnjara, iz knjiga, slušajući CD-ove, gledajući DVD-je...

Naći dobrog učitelja bubnjeva je prilično dobar start. Tako dobijate momentalni uvid u vaše sviranje i vaš progres. Takodje možete naučiti kako da čitate note, razvijete dobru tehniku na instrumentu i da dobijete nove ideje.

Posećivanje bubnjarskih radionica, klupskih svirki i koncerata takodje može biti dragoceno iskustvo.

Takodje, nemojte se bojati da pitate nekoga ko zna više od vas. Uvek možemo da naučimo nešto skoro od svakoga.

Tokom godina, moji učenici su bili srednjoškolci, studenti, zaposleni ljudi, ljudi u četrdesetim godinama koji žele da ispune svoj san i zasviraju bubnjeve, amateri, entuzijasti, profesionalci koji su želeli da poprave određene stvari u svom sviranju...

Važno je da je svako ostvario svoje želje i namere.

Sve u svemu, ja volim da se bavim edukativnim radom u oblasti bubnjeva. To me raduje isto kao što me i sviranje u bendu raduje. Otuda i ovaj blog u kome ću podeliti sa vama neka svoja razmišljanja na temu sviranja bubnja, kao i razne savete, vežbe i šta mi već padne na pamet :)