Izreka poput "Moraš da počneš mlad" pretpostavlja ili snažno implicira sledeće:
(a) niste mladi
(b) propustili ste voz za učenje instrumenta
Stav da počinjati mlad uzimamo kao pravilo nije dobar. Podučavao sam mnogo male dece, a neka jednostavno nemaju strpljenja ili temperament za bilo koju disciplinu (pa čak ni za „zabavnu“ disciplinu poput bubnjeva). Ne možete mnogo da uradite ako dete ima grčeve svaki put kada ga zamolite da nešto pokuša ili se više brine o tome kada će kraj časa. To svakako ne znači da ne treba da sviraju bubnjeve. To ne znači da ne treba da uzimaju lekcije - samo ne još. To nije neuspeh sa strane deteta, ali može biti besmislena investicija za roditelja u takvom periodu. Iskren učitelj će vas obavestiti ako dete nije spremno za lekcije. Imao sam slučajeve da su roditelji bili razumni i prihvatili moju sugestiju da je dete premalo, pa su sačekali par godina sa uzimanjem lekcija.
OK. Dosta o toj deci! Dakle, vi ste odrasla osoba koja želi da počne.
Nikad nije kasno!
„Zdravo, želeo bih da počnem sa časovima...“ Možda biste mogli da tvrdite da bi ste do sada bili bolji da ste ranije počeli da se bavite muzikom...Međutim to pretpostavlja da ste tada bili u pravom stanju uma – što niste – pa tada niste ni počeli. I sada kada ste u pravom stanju svesti, počinjete... Sada! Dakle, sada kada se osećate spremni. Koga je briga za prošlost. Zabavite se. Evo neophodnih faktora za početak sviranja bilo kog instrumenta:
(a) interesovanje/radoznalost/inspiracija
(b) u većini slučajeva, stvarni instrument.
Ali potrebno nam je nešto posle početnog „woo hoo“ da nas zadrži na tome. Postoji tačka u kojoj se čak i inspiracija može srušiti pod nemilosrdnim napadom stvari poput posla, škole, porodice, društvenog života, posla, posla i posla. Onoga što je zapravo – stvarnost! Ali ostavimo to po strani. Prepreka broj jedan da se bavimo muzikom smo mi sami! Nepotrebne predrasude, očekivanja ili zablude u potpunosti oduzimaju energiju učenju i vežbanju. Dakle, ako ste zainteresovani da naučite instrument kao odrasla osoba i čujete „morate početi mlad“ ili slično - bićete obeshrabreni. To je porazna, nerešiva laž.
No, kada počnete da se rešavate tih predrasuda, nit po nit, tada ćete otkriti da vam je sasvim sigurno dozvoljeno da uživate tamo gde ste u ovom trenutku. U kom god uzrastu da počnete. Taj prostor je odsustvo zabrinutosti koliko imate godina. Iz sopstvenog iskustva znam da su neki od najboljih muzičara bili ljudi koji su jednostavno uživali u sviranju i samim tim uživali u procesu učenja kojim god tempom.
Čovek celog života uči. Sticanje novih znanja i veština je samo plus za svakog pojedinca. Ne morate u svemu biti briljantni. Važno je da ispunite svoje biće novim sadržajima. Bezbroj je primera ljudi koji su u srednjim ili čak poznim godinama počeli da studiraju oblasti koje nisu ranije stigli a oduvek su želeli. Naučili da sviraju neki instrument. Pa čak i promenili profesije.
Znam dosta slučajeva svetski poznatih bubnjara (i drugih instrumentalista) koji nisu počeli kao klinci. I na domaćoj sceni znam ljude koji su kasno počeli. Pa i sam sam bubnjeve počeo kasno da učim ozbiljno, i odlučio da to bude moj put.
Od mojih odraslih učenika koji su imali sreće da isprate svoje interesovanje za sviranje bubnjeva, neki su u početku komentarisali: „Trebalo je da počnem ranije“. Koga je briga kada ćete da počnete? Neka vam bude drago što ste počeli i ne osvrćite se više.